Search:
Dva dana rejva punog meseca u škorpiji //22.04. & 23.04.// – KatKaos
fade
1041
single,single-post,postid-1041,single-format-standard,edgt-core-1.0,kolumn-ver-1.0,,edgtf-smooth-page-transitions,ajax,edgtf-theme-skin-dark,edgtf-blog-installed,edgtf-header-standard,edgtf-fixed-on-scroll,edgtf-default-mobile-header,edgtf-sticky-up-mobile-header,edgtf-animate-drop-down,edgtf-light-header,edgtf-header-style-on-scroll,edgtf-fullscreen-search,edgtf-search-fade,wpb-js-composer js-comp-ver-4.9.2,vc_responsive

Dva dana rejva punog meseca u škorpiji //22.04. & 23.04.//

Još uvek se nisam naspavala od proteklog vikenda, iskreno, unapred sam znala šta me čeka i jedina bitna stavka bila je dobra organizacija kako bih sve postigla, petak manje više, tu nije bilo tenzije sa vremenom ali za subotu sam morala da spremim sopstveni timetable kako bih svuda stigla i čula sve što želim.

Dakle…Petak…Za savšen početak jednog ovakvog vikenda odličan izbor bio je Wats-ov buking jednog od detroitskih top producenata deep house i techno zvuka, Patrice Scott-a.  Sama ideja Wats-a je po mom mišljenju odlična, bar koji radi od 19h pa do 2h iza ponoći  na predivnoj lokaciji sa čijih prozora vidiš panoramu Novog Beograda, odlično skockan enterijer, svako bi rekao pa to je Beogradu uvek nedostajalo,  tako neko kul a pre party mesto…međutim…ljudi kod nas očigledno Wats svrstavaju u klabing i on se napuni tek negde oko 23h što ostavlja jako malo vremena za provod pre nego što se vrata bara zatvore. Stigla sam oko 23h, nisam mogla ranije iz razloga što sam znala da me čeka duga noć prvog dana predstojećeg intenzivnog vikenda i štekovala sam snagu na sve moguće načine… Za dva i po sata koja sam tamo provela, naslušala sam se stvarno vrhunskog muzičkog izbora i seta ovog old school andergraund izvođača, izdružila se sa dragim ljudima i iskrenim znalcima kvalitetnog zvuka koje inače ređe mogu da sretnem na većim rejv žurkama, što je totalno ok. Ta andergraund deep house i techno scena kod  nas ima svoj mikro svet poštovalaca i pratilaca sa posebnom bojom svoje aure  i nekom sebi svojstvenom toplinom koju ja jako volim.

Patrice Scott foto

Stigoh u Drugstore oko 2 i nešto, velika prostorija bila je pregrađena techno Sovicom ispod koje se ulazilo u glavnu prostoriju. Vizuelno Drugstore izgledao je super, jasno je da uloženo dosta truda oko skockavanja prostora, led screen-ovi su bili taman za taj fazon a i po ostatku prostora je na sve strane šibalo neko svetlo, dakle tona tehnike uneta je od strane Sove i Exit-a, što je potpuno opravdano s obzirom da je Drugstore prostor koji ti daje dosta slobode da se igraš sa tim stvarima.  Bilo je puno ali je atmosfera bila prilično mlaka, ljudi su se dosta komešali i razgovarali, moj prvi utisak bio je da nisu došli da rejvuju. Zvuk je bio prilično tanak, ne u smislu da nije bio kvalitetan nego je falilo jačine. Da pojasnim, ja ne mislim da je glasan zvuk dobar zvuk, imala sma prilike da po svetu slušam najbolje zvukove i na njima ti kul možeš razgovaraš a pritom da ne vičeš, se sve kristalno čuje i ne zuje ti uši kada dođeš kući, ali ovde je sve bilo nešto kao kada u kafiću oko 12 smanje muziku… TT je bila dobra sa svoim techno intro setom ali s obzirom na situaciju, nije bilo nekog vajba. Svrnula sam u malu sobu gde je puštao Molnar i kao i što sam očekivala bila je puna i bilo je jako vruće, žurila sam da se vratim u main room jer samo što nije počeo…

Sovica foto

…Rodhad…Prvi put kada je bio u Drugstore-u, nisam išla iz razloga što imam jako loše iskustvo sa zvukom ovog prostora, ne izmišljam sad  toplu vodu, ceo grad komentariše  to da je u velikoj prostoriji stvarno loš zvuk. Prošle sezone otišla sam da slušam DVS1 i ostala sat vremena, ništa nisam čula i zabolela me je glava, ne preterujem, potpuno sam iskrena. Drugstore je inače skroz prostor po mom ukusu, ja volim ta raw, trash, undergraund mesta i kada putujem po  svetu ona su mi a must i definitivno najbolja za provod, ono što zameram Drugstore-cima je taj zvuk u velikoj prostoriji, mislim, ako ste se već upustili u tu priču takvog prostora onda dignite kredit, namestite zvuk i napravite proper haos, to je prva stvar a druga je to što su za moj ukus malo preterali sa trash fazonom pa na primer u ženskom wc-u nema rajbera da možeš da zatvoriš vrata, nego dok piškiš moraš usput i da pridržavaš vrata koja se sama otvaraju. Kako bih rekla, sve je to kul, raspad andergraund dirty style ali ipak neke stvari za basic ljudski ugođaj trebaju da se ispoštuju, kao npr ti rajberi, nema potrebe za tom vrstom smaranja… To uopšte ne predstavlja „kul fazon“ ako to žele da postignu, jer neku drugu poentu zaista ne vidim. Ono što me je baš prijatno iznenadilo, u velikoj prostoriji imaju dva mala kockasta prozora na kojima su instalirani ventilatori koji rade sve vreme punom parom i to se stvarno oseti ako ste na dobrom mestu, ja sam ih zapazila tako što sam gledala da vidim odakle siže taj vetrić…Možda mala ali definitivno super divna stvar…

Da se vratim na zvezdu večeri, čim je pustio prvu traku Drugstore je explodirao, zvuk je bio taman kako treba, jasan i glasan a klaberi su odlepili, atmosfera se preokrenula za 180 stepeni.  Ne znam iz kog razloga je TT bila utišana ali kako sam se raspitala, to nije bila stvar organizatora nego vrlo moguće želja ili samog Rodhad-a ili možda njegovog tour menadžera, u svakom slučaju lošt trip i krajnje nepotreban. Vrlo me je zanimalo kako će da zvuči njegov set jer sam iskreno negde imala mišljenje da je on malo više ishajpovan nego što je u stvari toliko dobar DJ, mada sam se prevarila, barem po ovom setu koji sam odslušala. Počeo je da pušta oko 20 do 2 i za oko 3 i nešto sata seta,  bar što se mene tiče potpuno je opravdao celu tu pompu koja se oko njega pravi. Dugo nisam čula sadržajniji set tog ravnog techno fazona i on je toliko dobro manevrisao svakom sledećom takom održavajući celu žurku na istom nivou da čak i ljudi koji nisu neki mijenici te vrste techna, videlo se da uživaju. Ono što bih izdvojila je da je pustio i par hitova od kojih su dve  Paranoid i The Bells od Jeff Mills-a i to ih nije ubacio da bi digao atmosferu  jer od ovoga nije moglo više, nego su ti hitovi bli sastavni deo celine njegovog DJ seta, što daje potpuno drugu, pozitivnu dimenziju.

Publika…Slobodno mogu da kažem i reći ću to glasno, vraća se rejv sa kraja 90ih i početka 2000ih i to na velika vrata u smislu opuštenosti, đuskanja i spontanosti klabera. Ja sam potpuno oduševljena tom činjenicom. Došao je kraj onog za mene jako glupog perioda kada je jedino bitno nameštanje, lickanje i gledanje za koji portal ćeš biti ufotkan na sred žurke… Ljudi se koooonačno opuštaju i jedna posebna situacija u kojoj nas je devojka pitala da li neko možda ima kondom da joj da je potpuni svedok toga, rave kakav treba da bude…Free Yourself… Ostala sam do 6, do poslednje Rodhad-ove trake i jedva se dovukla kući od umora.

Subota…Čim sam se probudila počela sam da kalkulišem kako ću sve postići, tri žurke na koje moram da odem ali to nije samo pitanje da odem, nego i da pogodim tajming da bi čula ono što želim i videla pravu atmosferu…

Prvo sam skoknula na rođendan KC Grada da čujem Live act artista Rex The Dog koji se nalazi na jednom od mojih najomiljenijih lejblova ikada, Kompakt. Bilo je puno i sve je izgledalo mnogo slatko, kao da sam na nekoj super pozitivnoj igranci, KC Grad ekipa je specifična i ja je mnogo volim, svi se zabavljaju, tačno znaju šta su došli da slušaju i zašto su tu. Zadržala sam se oko sat vremena, Rex me je malo vratio u mladost i sećanje na taj electroclash fazon koji do duše nije nešto dugo trajao ali smo ga svi jako voleli.

Sledeća destinacija Hangar, Luka Beograd i Lovefest Fire sa James Zabiela-om kao glavnom zvezdom. Potpuno sam objektivna kada kažem da sa bilo kojim događajem u organizaciji Lovefest-a, nema greške jer toliko vode računa o zvuku, vizuelnom doživljaju i organizaciji, čak i ti neki mali propusti uvek su u senci i potpuno zanemarljivi u odnosu na sve ostalo. Stigla sam pola sata pred kraj Zabiele jer me je zanimalo kakav je vajb s obzirom da stalno pršte kritike tipa, evo ga opet Zabiela… On ne spada u DJeve koje pratim jer njegova muzika nije moj fazon ali imam respect kao što uvek naglasim. On toliko uživa u boegradskoj publici a i ona u njemu da mislim da nema dalje, može da dolazi još sto puta i svaki put će biti isto, pozitivna energija puca sa obe strane na sve stane. Hangar je goreo, James skakao kao i uvek a i publika sa njim, posle seta mi je rekao da je njegova potpuno mokra majica dokaz tome koliko se dobro proveo, ja sam mu dodala da potpisujem da je i u publici ista situacija na šta je rekao da zna da jeste  jer se spustio sa stejdža i bio u masi dobrih 15 – 20 minuta gde se družio i slikao sa fanovima.

Lovefest Fire

Posle njega čekala sam da čujem ono što po mom mišljenju nikada ne treba da se propusti a to je Marko Milosavljević, jer je njegov muzički stil jedinstven i to što on radi po mom mišljenju je više od seta, to je umetnost…On kombinuje techno i house pravce što možda onima koji nisu duboko u muzici ne znači ništa spektakularno, ali verujte mi na reč, to je mnogo zajebana stvar, da bi ispalo kako treba i da radi kako treba…Mislim da se ovaj put ni Milosavljević ni publika nisu najbolje konektovali ali ja sam uživala u tih sat vremena koliko sam ga slušala. Ono što bih posebno izdvojila kao veliki plus i poseban respect za Lovefest je to što se svaki put trude da publika bude više od samo posetilaca, dakle, ko j hteo mogao je da kupi VIP karte i da se nalazi u sklopu bine i stoji iza Dja. Super je što daju šansu svima da budu deo nastupa ako su u tom fazonu, to je posebno negovanje svoje publike za koje s moje strane imaju mega like.

Malo pre 5 ujutro uputila sam se  u Drugstore kako bih uokvirila ovaj vikend setom jednog od mojih najomiljenijih da kažem domaćih Djeva ali sa sadašnjim prebivalištem u Berlinu, Milošem Pavlovićem aka Regen-om. Mislim da dosta ljudi ni ne zna niti prati šta se sa Milošem dešava, možda su ga neki zaboravili posle TTP ekipe ali evo malo da uputim, on je stasao u ozbiljno kvalitetnog kako DJa tako i producenta sa sebi svojstvenim techno stilom koji u Beogradu ne može da se čuje. Kod mene, kao za Milosavljevića, postoji i poseban odeljak i za Pavlovića… Miloš je puštao u maloj prostoriji koja je negde savršena jer je toliko mračna da ne prepoznaješ ljude koje poznaješ, što znači da slobodno možeš da zažmuriš i uživaš u odličnoj atmosferi i dobrom zvuku. Miloš je provozao do 8 ujutro i do poslednje trake bilo je ljudi na dance floor-u, šta više od toga da kažem…

1 Comment
  • spr spr
    19/05/2016 at 4:26 AM

    yo rep