Search:
Dev9t 10 – 18. jun 2016. – KatKaos
fade
1362
single,single-post,postid-1362,single-format-standard,edgt-core-1.0,kolumn-ver-1.0,,edgtf-smooth-page-transitions,ajax,edgtf-theme-skin-dark,edgtf-blog-installed,edgtf-header-standard,edgtf-fixed-on-scroll,edgtf-default-mobile-header,edgtf-sticky-up-mobile-header,edgtf-animate-drop-down,edgtf-light-header,edgtf-header-style-on-scroll,edgtf-fullscreen-search,edgtf-search-fade,wpb-js-composer js-comp-ver-4.9.2,vc_responsive

Dev9t 10 – 18. jun 2016.

Dev9t…

Prošle godine okupila se grupa gotivnih ljudi među kojima su svi ljubitelji umetnosti, muzike, slobode duha i pozitivne energije. Iz njihovog iskrenog entuzijazma  nastao je festival Dev9t koji ja uopšte nisam striktno doživela  i shvatila kao festival nego više kao neko devetodnevno dešavanje sličnomišljenika na kojem možeš da budeš ono što jesi, da se u potpunosti izraziš i predstaviš bez čudnih pogleda uprtih u tebe. Dev9t-ka je za mene  jedna nova dimenzija kod nas, na koju nikako nismo navikli a i po svetu ovaj tip festivala prate ljudi koji su na neki lep način veoma posebni. Festival je karakterno potpuno neobavezujući, neopterećujući, slobodan kao i sama umetnost koju on iz sve snage propagira.

Ove godine Dev9t, mojim viđenjem dosta je porastao, nekako mi se čini da je ekipa organizatora stisnula zube (jer ovaj projekat nije sponzorisan ni od države ni od grada niti bilo koje srpske kulturne institucije, što ga čini nezavisnim ali zato, puta 100, težim za održavanje)  i bez mnogo opipavanja, koje retko ko ne radi, napravila dobar iskorak. Shodno tome u virovima predviđenih i nepredviđenih poblematika žongirali su kako su najbolje mogli. Hrabost ću uvek pohvaliti, jer nas današnje vreme stalno podseća i uči strahovima u kojima se gubi individualnost i lepota jedinstvenosti.

Sama lokacija na kojoj se Dev9t nalazi više je nego unikatna, Stara Ciglana u naselju Višnjička banja, za koju verujem  retko ko je znao da uopšte i postoji. Znam da smo svi jako razmaženi što se tiče lokacija i sve bi voleli da nam je na 10 minuta cimanja od kuće ali za ovako jednu ideju, projekat i celinu, ovo je definitivno savršen izbor. Blizina grada, bi poremetila njenu posebnost i dala prostora da se razvodnje stvari koje joj u suštini daju taj preko potreban,  sirov sjaj.

@dev9t #stvarajdalje

A video posted by Katarina Vlasak (@ketisuper) on

Tema ovogodišnjeg  umetničkog programa bio je “Portal” na koju su ljudi odgovarali kroz  raspisane konkurse iz 16 umetničkih oblasti. Ovogodišnji program imao je 18 favela (zona) dešavanja na samom prostoru festivala gde je bukvalno bilo svega od igle do lokomotive i kojima su se povezali i ujedinili kul ljudi sa zdravim stavovima, najrazličitijim životnim iskustvima i interesovanjima… Skejt rampa, prostor gde ste mogli ostaviti svog psa na celodnevnu razonodu i dresuru, razna predavanja o zdravlju, vašem telu, odrastaju dece, kako napraviti dream catcher-a, izložbe slika, fotografija, projekcije filmova, pozorišna predstava, nastup hora, nastupi bendova od ciganske muzike, preko rock do nekih potpuno neverovantih umetnika i naravno nezabilazna elektronska muzika na Urban Bug i Barutana mini binama… Pored ovih, da kažem regularnih svakodnevnih, celodnevnih dešavanja, Dev9t-ka je imala dva specijala na posebnoj bini, napravljenoj samo za ove prilike a to su bili koncert ekscentrične rep rejv senzacije, sastava Die Antwoord i nastup jednog od najpoštovanijih imena detroitske underground scene, Juana Atkins-a u izvedbi sa beogradskim simfonijskim orkestrom uz dirigentsku palicu Emina Džijana.

Jako sam bila uzbuđena što ću gledati i slušati Die Antwoord , jer oni su jedni od ludaka koje jako volim, bez obzira što njihova muzika nije ono što inače pratim i iskreno  druge izvođače te vrste muzike zaobilazim u velikom luku, ali oni, oni su nešto posebno. Te večeri, skupilo se mnoooogo fanova i to baš da naglasim, mogao si iz aviona da vidiš da su to njihovi fanovi, po najrazličitijim stilovima oblačenja, svakojakih boja kose a i po samim reakcijama, bacanja svakakvih stvari na binu ali nije bilo preterivanja, nekako stvarno, sve u rok službe, što je bilo potpuno super. Ceo njihov nastup, od videa, muzike, načina komunikacije sa publikom, igranja, menjanja kostima i ne obraćanja pažnje na pljuskove kiše koji su malo malo pa dolazili u naletima, stvarno sve je premašilo moja očekivanja a verujem i svih ostalih. Možete da volite ili ne volite tu vrstu muzike ali kao performans i kao energija, njihov koncert ostavio je posebnu emociju u meni. O publici neću ni da govorim, toliko se osećala jaka energija kao da su svi tu, ujedinjeni, zapalili baklju koja je gorela čitav koncert.

Drugi specijal, ujedno i svetska premijera, nastup Juan Atkinsa i beogradskog simfonijskog orkestra uz dirigenta Emina Džijana bio je pak nešto potpuno drugačije, naravno i publika je bila potpuno drugačija. Došli su svi oni koje godinama nisam videla od pravih znalaca i ljubitelja elektroske muzike do gradskih ekipa koje  sebi nisu smele da dozvole da jelte ne posete ovako nešto.  Ova spojka unedrgound detroitskog zvuka sa klasičnim notama simfonijskog orkestra, jeste za ne zaobilaženje, jer to stvarno spada u spektakl posebne vrste. Tokom nastupa na par numera bilo je nekih problematika, ispadanja iz bita i slično ali ne da bih bilo koga pravdala nego znam da su oni maltene bez neke ozbiljne probe sve to izveli i imali su dosta nekih pratećih komplikacija i uzevši sve to u obzir, jer ja moram da uzmem u obzir kada sve to znam… Stvarno me je muzika pomerila. Kao i većina publike na početku bila sam zbunjena od uzbuđenja kako će sve to da izgleda i zvuči pa sam malo ukočeno stajala i načuljila sva svoja čula da mi slučajno ni jedan ton ne promakne a onda sam se opustila i zađuskala iz sveg srca. Ono što mi je bilo super je to da je ceo orkestar igrao tj. sedeći cupkao i pomerao se kad god je njihov instrument imao pauzu, videlo se da bez ikakve zadrške uživaju u svemu tome. Osećala se dobra sofisticirana energija na bini a u publici isto tako pozitivna znatiželja da se vidi i čuje nešto novo. Moram posebno da dam na značaju dirigentu Eminu Džijanu kojeg sam, na moju veliku sreću, imala prilike da upoznam dva dana ranije i provedem vreme sa celom ekipom koja je sa njim došla iz Skoplja, svi su mega pozitivi ali Džijan zrači toliko lepom i veselom energijom a uz to i vlada odličnim smislom za humor. Mislim da su tu energiju svi posetioci mogli da prepoznaju, a ono gde me je posebno kupio je u momentima kada je bilo tih mali problematika oko remćenja sa bitovima, Džijan je stojički izvozao orkestar i ceo nastup, ne ostavljajući prostora da se nešto raspadne više nego što se tog momenta dešavalo. Ne znam da li vi kao i ja ovoliko ozbiljno shvatate muzička izvođenja ovih vrsta i razumete koliko je teško uskladiti se i ukomponovati… Ja znam da jeste veoma mnogo i zato i pored tih malih kikseva, bio je ovo predivan nastup, vredan pamćenja a da ne kažem koliko je Beograd privilegovan što ga je prvi čuo u takvom ambijentu na festivalu ove vrste.

Dev9t-ka je definitivno ovim nastupima koji su stvarno specijal, oplemenila Beograd i još plus što znam koliko su se iz petnih žila cimali da se oni uopšte i dese, sve to jako jako poštujem.

Da se vratim na Dev9t i bacim ugao nekih problematika…  Sva nezadovoljstva koja su stizala do mene uglavnom su se ticala loših ili netačnih satnica, problema neorganizovanosti jer je par puta pala i kiša pa u dogledno vreme nije iskombinovano kako neki programi da se prebace na suvu lokaciju i reše problemi tih vrsta… Sve je to legitimno i kako se kaže, kupac je uvek u pravu, nema šta, te stvari nas realno remete i organizacija bi trebala malo ubuduće, da se definitivno uštimuje za neke stvari za koje može da pretpostavi da mogu da se dese i onda sebi ostavi prostora da kada se dese neki nepredviđeni problemi, rešavaju to u hodu a ne ovako sve zajedno z brda z dola pa normalno da ne mogu da se pohvataju.

Ali…

Sve ovo je jedan super primer i meni veoma drag ugao koji bih podelila sa vama, mi smo jednostavno ovde dal kao nacija ili je to deo vaspitanja ili vučemo iz komunizma, nemam pojma niti je bitno, prosto smo navikli na pravila, satnice, dogovore, putanje i kutije u koje se šta stavlja, znam da nismo ni svesni toga ali tako jeste. Daću primer, sve što iskače iz nekog pravila nikako neće proći ovde pred našom publikom, tipa, primer Wats bara koji radi od 18h do 02h, ima muzički program kluba i sve ostale aspekte mesta dobre zabave i opet, ljudi tamo kreću da dolaze tek oko 22h i nema trika da se nateraju da dođu ranije, onda MAD festival je te jedne godine probao da progura uz noćni i dnevni program super lineup-a pa je na jednom ozbiljnom imenu (Omar S) čija je satnica bila 18h, došlo nas stotinjak(ako je i toliko bilo) iskrenih poštovaoca njegove muzike, tako na primer mi jos nismo stigli do toga da Beograd može sebi da priušti žurku sa 48 sati non stop zabave koja će sve vreme imati publiku širokog spektra a ne samo prijateje i fanove ekipe koje prate… Dakle, jednostavno, navikli smo na neka pravila, teško se opuštamo a još teže prilagođavamo… Mada, ja se uvek uzdam u bolje sutra i mladu publiku, jedino oni imaju snage da promene stvari, samo da skapiraju veličinu bezbrižnosti…

Ono što hoću da kažem je, ideja festivala Dev9t sa parolom i nezaobilaznim #stavrajdalje konceptom da se tokom tih devet dana ne samo održava festival nego i za sve to vreme u hodu i dalje stvara i gradi, predivna je stvar koju treba u celosti razumeti. Tokom tih 9 dana,  pokupiš se sa prijateljima, kučićima, decom, ma bilo sa kim i odeš dal preko dana dal uveče na jedno predivno druženje u kojem stvarno možeš da učestvuješ na sto načina ili pak samo da posmatraš iz sto različitih uglova. Nisu potrebne nikakve satnice i veličina je ta što je sve to tu da nam proširi vidike i čak iako misliš da sve znaš kada se, šta se, u kom momentu i gde dešava, ja ću vam kazati da niko ne zna sve jer i organizatori tokom celog festival takođe u hodu stvaraju neke nove stvari.

Iz tog razloga ne mogu im ništa zameriti jer znam koliko su svi zajedno posvećeni celoj ovoj ideji, koliko se cele godine cimaju da Dev9t zaživi i odjekne po celom svetu a ne samo kod nas, u prilog tome ide činjenica da je jedna od specijalnih gošći festivala bila, Miša, koja je došla kao predstavnica Burning Man ekipe, a takođe i Maxim Reality, jedan od pevača grupe The Prodigy, imao je svoju izložbu sa radovima.

IMG_3541

Utisaka je svakako mnogo, toliko mnogo da ne mogu sve ni da iskucam. Toliko različitih prizmi umetnosti, muzike, predavanja, hobija, sve spojeno zajedno, ali ipak bih nešto izdvojila, 3 stvari koje su se za mene bile “a must”,  Helaout favela koja je non stop imala neka pregotivna predavanja od strane jako interesantnih ljudi koji imaju alternativni i holistički pogled na život, radionice poput jedne pod nazivom buđenje ljubavi ili na primer Mišino izlaganje o Burning Man festivalu. Druga tačka mog zastajanja bio je kamper Umetnobil ispred kojeg  su nastupali posebno talentovani ljudi poput Sergio Lounge-a, dečko koji koristi tastaturu u svojstvu gitare, svira i peva neverovatno gotivnu muziku, negovo izvođenje me je ostavilo u pozitivnom šoku sa mišlju, koliko je ovakvih kreativnih i talentovanih ljudi u gradu a da ja za to pojma nemam. I treći ali definitivno najluđi spot bila je Berberaj favela , odeljak novosadskog bloka i taj prostor vrveo je od dešavanja i cirkulacije ljudi, njihov poznati Brica sve vreme bio je u pripravnosti  i na zadatku da ošiša ili obrije u po dana ili noći svakoga ko je za to imao želju, pored toga izložba fotki od kojih si slobodno mogao neku da poneseš sa sobom kao uspomenu i naravno muzika, gomila dobre muzike, na Berberaju smo na kraju i zatvorili to poslednje jutro Dev9t, svi zajedno , nije bitno ko smo i odakle smo i  šta radimo, bili smo kao jedno.

13503015_589858604519188_2463477774448396295_o

Tokom Dev9t dana mog razgledanja i razmišljanja, sve vreme sam negde isčekivala, šta bi bila najbolja završnica, moj ceo, zaokruženi utisak, a onda se deslio poslednje veče… Kada se pali velika drvena 9ka koja je naravno pravljena tokom devet dana festivala….

Čudna neka atmosfera, malo sablasna, kao da je neki kult u pitanju,  ljudi su se lagano okupljali oko ogromnog drvenog broja  koji je stajao na sred glavnog trga ograđen metalnim ogradama. Ceo događaj paljenja bio je u vidu predstave, ljudi na štulama, igrači sa vatrom koji su palili buriće postavljene oko ove ogromne drvene skulpture,  Viktor Kiš, umetnik i jedan od osnivača festivala ostavio je lični pečat performansom “probudi se kulturno” koji govori o sukobu dva mentaliteta i dve vrste strasti, sukobim čoveka koji se predao i čoveka koji se i dalje bori. Zatim, prišli su momci koji su zapalili u rukama navijačke baklje a njima i samu 9ku, simbol celog festivala.  Zajedno sa plamenom, krenule su i ovacije publike a onda se začulo nešto potpuno neverovatno, pomislila sam da pesma dolazi sa zvučnika ali onda kada sam bacila pogled ulevo, videla sam da sa strane stoji ceo hor koji je pevao. To je ono što me je nakon svih devet dana, šou programa, muzike, izložbe, raznih ljudi, zezanja osmeha, pozitivnih emocija, ali ovo me je ostavilo bez daha, savršena završnica, gori 9 a čuje se hor u pozadini koji peva Mocartov Rekvijem.

Kreativna Pozitivna Energija Pre Svega, ljubav, zabava, poštovanje i unikatnost, iskreni su ciljevi koje Dev9t izdvajau od većine ostalih događaja kod nas. Imajući dobro iskustvo u svemu ovome, znam  da će ovaj festival ubrzo ozbiljno da pokida i postane jedan od simbola prepoznavanja Beograda jer je tu da vrati davno zaboravljenu sinergiju ljudi, koja se trenutno oseti samo u nekim kriznim momentima kada nam je to jedini izbor a to nije poenta. Iz tog razloga Dev9t nije samo festival, on je tu da nas tokom tih devet dana pogura i više odškrine predivan energetski prozor koji treba da koristimo tokom svih ostalih dana u godini.

12 Comments
  • alexis
    27/06/2016 at 8:25 PM

    A kako komentarisete kradju par skulptura, crteza i slika sa festivala, neblagovremeno prijavljivanje kradje policiji, kao i kasni izlazak sa zvanicnim saopstenjem da se kradja tj.otudjenje dela uopste desilo…. Btw, ugovore da ce dela paziti i maziti potpisivao je volonter festivala_!

  • petar petrovic
    27/06/2016 at 8:40 PM

    padavičari i piromani

  • Volonter
    28/06/2016 at 12:22 AM

    @alexis Kradje se nazalost desavaju i u najcuvanijim muzejima na svetu. To je znak da su dela bila bas vredna, ili da je neki debil hteo da napravi foru koja ce na kraju ostati jedina mrlja na ovom hrabrom pokusaju nekih entuzijasta da se umetnost stavi na pijedastal u nasoj zemlji. To da li je prijavljeno dan ranije ili kasnije, tesko da moze imati veze sa pronalazenjem radova, bolje bi bilo podrzati inicijativu organizatora da se na socijalnim mrezama razglasi da su radovi ukradeni i apeluje na pocinioce da ih vrate. Sto se volontera tice, komentar potpuno nema smisla, jer na svim svetskim festivalima oni imaju veoma zastupljene uloge. Na primer Burning Man, Roskilde, Glastonbury imaju mnogo vise volontera nego zaposlenih radnika i jako cesto su strucniji i obrazovaniji za zadatke koje obavljanu, od samog menadzmenta festivala.

  • Boris
    28/06/2016 at 5:23 AM

    Mislim da je Alexis hteo (ili htela) da kaže da volonter ne može imati nikakvo ovlašćenje da potpisuje ugovor, tj. da se zapravo ne zna ko je odgovoran za brigu o radovima.

  • alexis
    28/06/2016 at 7:37 AM

    Poenta da volonter potpise Ugovor je ovde znacajna jer ako se ne nadoknadi steta od otudjenja, u sudskom smilsu ugovor nema nikakav kredibilitet za ostecenje, jer nema pecat organizatora vec samo potpis volontera… Ne verujem da je i Ugovor sa Tuborgom potpisivao volonter. Dev9t jeste fanstasticna stvar za grad ali ne znači da se zbog ideje pređe preko svega. Da je PR služba razumela festival u svojoj biti, prvi bi u slučaju karaktera ovog festivala trebalo da savetuje organizatora koji su takođe umetnici, da izađu u medije istaknu krađu, objasne sve probleme sa kojima se i oni kao umetnici a i drugi uemtnici sreću, što sa kvalitetima ugovora koji im se nude, što sa uslovima izlaganja…Neki umetnici zbog toga već sada za takve događaje ne daju originale nego prinotve na platnu svojih radova (ako se ne varam Vuk Vučković je ono veće platno tako izložio) Dakle podrška.Jer ako se prolongira problem i čeka se da festival prođe, da li su umetnici tu zarad umetnika, ili? Dakle, niko ne umanjuje značaj festivala, ali umetnici i publika treba da znaju da se desilo. Takođe, FB saopštenje je smešno, ne zna se ni kada su dela ukradena, a da ne pričam da se nisu pocimali ni na official sajt da stave, ili da saopštenje pošalju medijima. Devet je vrlo open -ended što se ideje tiče ali malo uskih shvatanja što se odgovornosti tiče. BTW volonteri su najvažniji segment svakog festivala, ali nemaju odgovornost organizatora.

  • In your face Alexis
    28/06/2016 at 8:55 AM

    Alexis izvini sto cu ovo napisati ali postoje i drugi nacini da se uradi promocija autorskih dela,
    Po svemu ovome napisanom, treba policiji javiti da krenu od tvoje gajbe sa pretresom, jer ne bi se iznenadio posle ovoga da su dela „sklonjena“ od samog autora u nadi da ce biti obasjan delicem medijske paznje,
    Za to sluzi Farma i ostale rialiti emisije, ili menjaj TV kanal ili menjaj pricu
    Svako dobro

  • Bot po bot pogača
    28/06/2016 at 9:30 AM

    Viktor je jednog takvog bota kao sto si ti spalio na lomaci kada je gorela dev9t-ka poslednji dan

  • alexis
    28/06/2016 at 12:21 PM

    Koliko vidim ovo je izveštaj sa festivala, koji će čitati oni koji su bili ili oni koji su propustili. Treba dati realnu sliku. Moj prvi post se odnosio na ono što nije pokriveno u tekstu, a prema komentarima takođe ste bili upućeni da se pored svega navedenog još nešto desilo., samo to niste pominjali. Što onda niste u svom tekstu dali podršku umetnicima, što njih niste pitali šta oni o tome misle? U tome je stvar. I da, ovo ne koristim za ličnu promociju niti za narušavanje nečijeg rada, mada kad se strasti smire, pročitajte ponovo moje komentare i porazmislite da li sam bot, koji piše ovde zbog lične promocije i da li ga treba spaliti na lomači? Ili možda ipak razmišljam šire u korist umetnika kojima će već sutra biti ponuđen ugovor za izlaganje a koji će biti manjkav po mnogo čemu ali biti sasvim solidan ako sve drugo prođe kako treba. Poenta je da se greške uvide na vreme, ako ne mogu da se predvide, onda da se za dalje imaju na umu.

  • Nevermind
    30/06/2016 at 10:18 AM